Vidim da strahovi nisu bili realni

Studirala sam na Fakultetu agrobiotehničkih znanosti Osijek. Završila sam predavanja, ostali su mi samo ispiti. Tad smo sadašnji muž i ja bili zajedno skoro četiri godine. Znali smo da ćemo se vjenčati i imati obitelj, ali smo planirali da ja prvo završim faks. On je imao stalni posao, ali nismo imali ništa riješeno, uključujući stambeno pitanje.

Bilo mi je muka pa sam napravila test za trudnoću. Dečko je tada bio sa mnom. Bili smo oboje sretni, ali bilo me i strah zbog mojih. Znala sam da će mi prigovarati jer nisam još ni završila faks, niti se udala. Svatko je rekao svojima. Njegovi su odlično reagirali, odmah su nazdravili. Kod nas je nastao tajac, nije bilo svađe. Bili su zabrinuti kao što sam očekivala.

Imala sam jake mučnine na početku trudnoće pa nisam mogla učiti. Onda smo planirali vjenčanje i vjenčali se pred kraj trudnoće. Odlučili smo privremeno živjeti kod njegovih. (U međuvremenu je propala firma u kojoj je muž radio pa se to odužilo. Prošlo je deset godina i sad napokon živimo u svojoj kući.) Profesori nisu znali da imam dijete jer zbog jakih mučnina nisam ni izlazila na rokove. Pauzirala sam faks.

Do godinu dana starosti David po noći nije spavao. Nisam znala hoću li moći završiti faks. Bilo mi je više žao zbog mojih nego zbog mene. Oni su se odricali svega, plaćali su kartu za put i jelo svaki dan godinama. Bilo bi loše da pred kraj sve to propadne. Mislila sam da bih mogla tijekom trudnoće završiti, ali nisam mogla zbog mučnina i priprema za vjenčanje.

Kad je David napunio godinu dana, opet sam krenula. Bila sam posvećena tom malom biću cijeli dan i najveći problem mi je bio manjak vremena za učenje. Muž je bio tada dosta na terenskom radu, a bilo mi je lakše učiti kod mame nego kod svekra i svekrve. Njegovi su se brinuli za kuhanje, a moja mama je čuvala Davida dok sam učila. Išla sam više od mjesec dana svaki dan kod mame po nekoliko sati, tri, četiri, nekad pet.

Kad sam opet krenula s učenjem, bolje sam učila i bila sam više fokusirana. Znala sam da ne mogu odgoditi za sutra. Ostala su mi dva i pol ispita. Bili su mi to teži kolegiji, pogotovo kemija. Prvi semestar sam polagala ispite, a drugi sam riješila diplomski. Ta dva semestra sam morala platiti. Da nije bilo pomoći naših roditelja, ne bih uspjela.

Na promociji sam bila trudna sa Sarom. Na obrani diplomskog sam bila trudna, ali sam tu bebu izgubila u desetom tjednu trudnoće. Počelo mi je krvarenje pa sam se javila ginekologinji. Na ultrazvuku nije našla otkucaje srca djeteta. Na kraju sam morala ići na kiretažu. Bilo mi je grozno i bilo mi je jako žao. Tješila sam se time što sam se mogla fokusirati na Davida. Mislim da je još gore ljudima koji izgube prvo dijete.

Kuma mi je ostala trudna prije nego ja. Ni ona tad nije još završila faks. Jedan profesor se šalio da bi ju pustio da je znao da je trudna. I ona je tu bebu izgubila. Nakon što je završila faks, rodila je dvoje djece.

Jedna cura na faksu je imala dijete, ali je završila puno prije svih nas. Prebacila se na izvanredno studiranje. Svi smo joj se divili. Nikad nam nije bilo jasno kako može sve to uz dijete. Kad sam rodila, i ja sam shvatila da nema više zezanja. Ne mogu odgoditi učenje za sutra ako mi se ne da. Znam da netko sad čuva dijete i da sad moram učiti.

Radovala sam se dolasku tog malog bića. Faks mi je tad već bio na drugom mjestu, ali zbog svojih, zbog sebe i uloženog vremena, završila sam ga. Mislim da se svi promijenimo kad imamo vlastitu obitelj. Nismo si više na prvom mjestu.

Mislim da ovisi od osobe do osobe hoće li uspjeti završiti fakultet uz dijete. Nije lako. Moj se slučaj razlikuje jer sam završila predavanja. Mislim da mi je zbog toga bilo puno lakše. Išla sam nekoliko puta na konzultacije i izgubila bih cijeli dan na to.

Uvijek sumnjam da ću nešto moći, a kad krenem, vidim da to nije tako. Vidim da strahovi nisu bili realni. U početku sam mislila da se sve iskompliciralo, ali Bog to posloži bolje nego što mi možemo.

29.11.2021.